POZIV KOJI SE NE ODBIJA – Sport u Smederevu
Connect with us

Featured

POZIV KOJI SE NE ODBIJA

Stefan Torbica, nekadašnji košarkaš Smedereva, OKK Beograda, Mrkonjić Grada, Nove Varoši, Mladosti iz Smederevske Palanke, a jedno vreme proveo je u Francuskoj,  pojačaće u ovoj sezoni redove Partizana, odnosno novoformiranu ekipu za 3×3 basket. Tokom svoje karijere uporedo se okušao u košarci i basketu. Upravo mu je 3×3 basket pružio šansu da se u nastavku svoje karijere oproba u crno-belom dresu. Partizan je od ove godine rešio da oformi ekipu u sve popularnijem sportu u našoj zemlji i svetu. Igre koje Stefan Torbica prikazao bile su dovoljne da usledi poziv koji se ne odbija. Pored Torbice, za što bolji plasman na domaćoj i međunarodnoj sceni, boriće se  dobro poznata košarkaška imena, Marko Stevanović, Ivan Popović i Marko Čakarević. Dovoljan povod za razgovor sa Stefanom Torbicom.

Šta za tebe znači potpis za Partizan i kako si se snašao u novoj sredini?

  • Pa to je jedno novo iskustvo za u mojoj karijeri. Iskreno zahvalan sam ekipi 3×3 Partizana na ukazanoj šansi, ali to je i veliki izazov za mene.Ekipa je sastavljena od sjajnih momaka i igraca potrebno nam je vremena za uigravanje. Počeli smo sa treninzima i trudimo se da iz nedelje u nedelju rastemo i idemo ka ciljevima koji su ispred nas. Imamo vrhunske uslove za rad, sjajnog trenera Nebojšu Boškovića kod kojeg ću sigurno da napredujem. Imam sjajne saigrače, Marka (Stevanović, Ivana (Popović) i Čakarevića. Oni su već dugo u ovom sportu i ne treba mnogo da pričam o njima.
Kako si se, pored košarke, našao u 3×3 basketu?

– Basket igram od malih nogu prvo sa drustvoj iz mog kraja,  a kasnije se stvar uozbiljila pozivom Petra Šparovića da zaigram turnir u Smederevu za ekipu Anonimusi. Osvojili smo drugo mesto. Nedostajalo je i malo sreće u završnici kada je jedna trojka izašla iz koša.  Privukao me je taj adrenalin i brža igra nego u košarci. Jednostavno sam se pronašao u tom svetu i, što se kaže, na prvi pogled sam se zaljubio u taj sport.

Da li je bilo uspeha i čega se najradije sećaš?

– Imao sam dosta uspeha na srpskim i bosanskim turnirima. U sećanju mi je najviše ostao ulazak ulazak u finale na Kupu Srbije na kada smo u poslednjim sekundama pogodili trojku i izborili plasman u finale. Tamo smo, nažalost, ostali bez snage.

Kako je počela tvoja košarkaška karijera?

– Kao mali sam prvo počeo da treniram fudbal sa sedam godina ali ubrzo sam se prebacio na košarku. U tome sam se brzo pronašao zbog visine i atletskih sposobnosti. Igrao sam za Carinu, kasnije sam prešao u Smederevo gde sam i odigrao prvu sezonu Košarkaške lige Srbije kod trenera Zorana Todorovića.  Na poziv Darka Kostića prelazim u OKK Beograd. Bila je to prilika da se afirmišem sa mnogim poznatim igračima, poput Alekseja Nešovića, Branislava Đekića, Kimani Frenda, Strahinje Jovanovića… Posle sezone u Beogradu

odlazim u Mrkonjić Grad u kome se nisam dugo zadržao.  Nakon toga, godinu dana sam proveo u Francuskoj. Vraćam se u Smederevo, zatim sam igrao u Novoj Varoši, a poslednju sezonu sam proveo u Mladosti u Smederevskoj Palanci, zajedno sa sugrađaninom Petrom Šparovićem. Bila je to odlična sezona u klubu koji ima fantastičnu organizaciju i uslove i zaslužuju da igraju u višem rangu takmičenja.

Planovi u novoj sezoni?
– Planovi su da se dokažem u 3×3 Partizanu i, ako situacija dozvoli, prva opcija mi je Smederevska Palanka i Mladost što se tiče košarke ako se za to ukaže prilika.

More in Featured